Putin na izborima ima samo jednog PRAVOG PROTIVNIKA, a da bi ga pobedio mora da se upusti u OPASNU IGRU

Foto: Tanjug, Agencije / RAS SrbijaVladimir Putin

Za manje od dva meseca Rusija će glasati za predsednika. Iako ima najmanje osam kandidata, svi su svesni da jedino Putin ima šanse za pobedu.

U tom smislu, malo šta će se promeniti u martu u odnosu na poslednje predsedničke izbore 2012. godine. I ti izbori su takođe na neki način bili pre referendum o tome šta narod misli o predsedniku Putinu. Ali poređenje se tu zaustavlja.

Pre šest godina izazov sa kojim se suočio Putin bio je protestni pokret koji je protutnjao kroz zemlju, a kojeg je ruski predsednik pobedio. Međutim, kako je jedinom ozbiljnom rivalu Alekseju Navaljnom zabranio da učestvuje, Putin ove godine ima drugačijeg pravog protivnika: glasačku apatiju.

Kremlj, kako navode mnogi izveštaji, želi da ovi izbori ne ostavljaju nikakvu sumnju u legitimitet predsednika. Na kraju krajeva, ovo su prvi predsednički izbori nakon aneksije Krima – i oni mogu biti Putinovi poslednji. Dakle, projektovana velika pobeda u prvom krugu sa između 65 i 70 odsto glasova neće biti dovoljna. Kremlj želi da izgleda kao da se cela zemlja udružila da podrži Putina i zato želi minimum 70 odsto glasova, kao što je to bio slučaj na prvim izborima na kojima je pobedio Putin.

Aleksej Navaljni nije dobio dozvolu da se kandiduje

Foto: Tanjug/APAleksej Navaljni nije dobio dozvolu da se kandiduje

Time bi on premašio podršku od skoro 64 odsto koju je dobio 2012. godine, kada je izlaznost bila nešto veća od 65 odsto.

Međutim, Kremlj sada ima problem: kako stvoriti interesovanje u takmičenju u kojem nema rivala?

Većina analitičara koji su govorili za “Independent” kažu da je izlaznost od 70 odsto malo verovatna. Na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima glasalo je manje od polovine Rusa. Iako je izlaznost na predsedničkim izborima uvek veća od one na parlamentarnim, malo ko očekuje da će ove godine biti pređena ta “magična brojka” od 70 odsto.

sorti_putinov_vozni_park_blic_safe_sto

– Moguće je doći do 70 odsto. Ali je za to neophodno stvoriti neku količinu intrige i omogućiti otvoreno takmičenje za ostale kandidate, a to je opasna igra za Kremlj – rekao je Valerij Solovej, profesor sa Moskovskog instituta za međunarodne odnose.

 

Međutim, Kremlj je već počeo sa petljanjem oko tehničkih detalja, piše “Independent”. Izbori su pomereni za 18. mart, kako bi se poklopili sa godišnjicom aneksije Krima. Reklamiranje je počelo odmah nakon što je 18. decembra objavljen datum izbora, što je nekoliko nedelja ranije nego inače.

AP_Putin_smeh_vesti_blic_safe

Za očekivati je da se istog dana održe i referendumi na kojima će vlada građane pitati da rangiraju po važnosti buduće infrastrukturne projekte.

Foto: D. Milenković / RAS Srbija

Na sam dan će glasače dočekati sve vrste popusta, lutrija, zabavnih sajmova i promocija kobasica u pola cene. Takve manipulacije narodom su tradicionalne u ruskim izbornim kampanjama, a mogu da dodaju između pet i 10 odsto izlaznosti.

Za veću izlaznost biće potrebna direktna intervencija, kaže Grigori Golosov, profesor komparativne politike na Evropskom univerzitetu u Sankt Peterburgu. Prvi instrumenti koje će vlasti koristiti biće prisila onih koji zavise od vlade da glasaju.  

Sorti_putinovi_talenti_vesti_blic_safe_sto

– Nastavnici, doktori, vojnici, policija, radnici u fabrikama, hronični bolesnici, mentalno bolesni – sve ove grupe će biti snažno ubeđivane da glasaju – rekao je on.

Na izlaznost na izborima možda će uticati i poziv Navaljnog na bojkot izbora. On je krajem januara uhapšen zbog organizovanja neodobrenih protesta u kojima je pozivao pristalice da bojkotuju izbore za koje tvrdi da neće biti fer.

Izvor: blic.rs