ZAŠTO SU BRITANCI REKLI NE Ovo su glavni razlozi glasača za Bregzit

Većina Britanaca, istina tesna, glasala je za izlazak iz EU, što je izazvalo nemalo iznenađenje širom sveta i pitanje šta je glasače opredelilo da kažu ne. Britanski BBC naveo je više razloga za ovakav ishod referenduma.

Foto: Twitter / screenshot

Upozorenje ekonomskog bumerang efekta

Ono što je počelo kao kap ubrzo je postalo stabilan tok i završilo kao poplava. Javnost je bombardovana upozorenjima o tome kako će postati siromašniji ako glasaju za napuštanje EU, ali na kraju glasači nisu poverovali u to i mislili su da je to cena koju vredi platiti.

Vodeći eksperti CBI, MMF, OECD, IFS su se udružili u tvrdnjama da će ekonomski rast biti oslabljen, nezaposlenost će se povećati, funta bi mogla naglo da opada, dok bi britanska poslovanja postala potpuno nezaštićena.

Ekonomski motivi bili su presudni za mnoge

Foto: ReutersEkonomski motivi bili su presudni za mnoge

Banka Engleske je pomenula mogućnost recesije, dok Trezor tvrdi da će biti primorani da povećaju porez na dohodak i smanje dosadašnje troškove za zdravstvo, škole i vojsku.

Kao da to nije bilo dovoljno, predsednik Obama je predložio da Velika Britanija bude na “začelju” da bi obezbedila sprovođenje trgovinskog sporazuma sa SAD, dok je visoki zvaničnik Evropske unije Donald Tusk mišljenja da se Britanija nalazi na kraju lanca zapadne političke civilizacije.

Činjenica da je javnost tako lako odbacila savete stručnjaka ukazuje na nešto više od same pobune protiv establišmenta. To sugeriše da se daleko više ljudi osetilo zapostavljenim i zaobiđenim i da ih je petodecenijska korist koju je trebalo da osete kroz saradnju sa EU zaobišla.

Zdravstvo dobija “injekciju” od 350 miliona funti

Tvrdnja da bi se napuštanjem EU oslobodili 350 miliona funti nedeljno više da se uloži u zdravstveni sistem je vrsta političkog slogana koji je predstavljao san kampanje za izlazak iz EU: udarac, lako razumljiv i atraktivan glasačima različitih uzrasta i političkih uverenja.

Više novca za zdravstvo

Foto: ReutersViše novca za zdravstvo

Ne čudi što su pripadnici struje za odlazak iz EU igrali baš na tu loptu.

Do ovih brojki se došlo pomoću suma koje su sporne od strane komiteta Trezora i opisani su kao potencijalno zavaravajući od strane organa Britanske statistike.

Anđela Igl, aktivistinja koja je bila za ostanak u EU je rekla protivnicima da “ne šire neistine”, ali ankete su pokazale da je postala najzapaženija figura kampanje i da većina veruje da novac predat u EU bi trebalo da se potroši u Velikoj Britaniji.

U tom smislu, ovaj primer služi kao snažna ilustracija zbog čega bi Velikoj Britaniji bilo mnogo bolje izvan EU.

Pitanje migranata

Iako nisu dosta prostora posvetili pitanju imigracije, opcija za napuštanje EU odigrala je potez za koji su znali da im je adut koji je uglavnom uvek urodio plodom.

Ova tema postavlja šire pitanje od nacionalnog i kulturnog identiteta, koji odgovara struji za odlazak iz unije i ostavlja jaku poruku glasačima, naročito onim sa nižim novčanim prihodima.

Politika prema migrantima

Foto: D. Milenković / RAS SrbijaPolitika prema migrantima

Rezultat govori u prilog tome da su brige oko nivoa migracija u Velikoj Britaniji u poslednjih 10 godina, kao i njihov uticaj na društvo, i šta bi se moglo desiti u narednih 20 godina, mnogo jače doživljen nego što se pretpostavljalo.

Što je najvažnije, sugerisan je glavni argument struje za izlazak, a to je da Velika Britanija ne može da kontroliše broj ljudi koji dolaze u zemlju dokle god se nalazi u EU.

Turska je bila ključno oružje u arsenalu opcije za izlazak i, iako se tvrdi da Velika Britanija ne bi bila u stanju da zaustavi ulazak Turske u EU, je čvrsto negirano. Postoji dosta neizvesnosti po ovom pitanju, kojima govori u prilog trenutna migrantska kriza u Evropi.

Jezik i slike koje je koristila kampanja pristalica za izlazak iz EU nailazio je na kritike i povećao je tenzije između Konzervativne partije koja je predvodila opciju za izlazak iz unije, Faražovog UKIP “putujućeg cirkusa” i odvojnih pripadnika opcije za napuštanje EU.

Ali njihove različite poruke su odjeknule zahvaljujući tvrdnji da je glas da se napusti EU životna prilika da se preuzme kontrola i afirmiše nacionalni suverenitet.

Premijer je izgubio uticaj u javnosti

Dejvid Kameron je možda osvojio vodeću poziciju u jednom liderskom takmičenju, pobedio je na jednim opštim izborima i na dva referenduma u ​​poslednjih deset godina, ali izgleda da ga je sreća napustila. Stavljajući sebe na čelo kampanje za ostanak i stavljajući akcenat na pitanje poverenja, on je uložio svoju političku budućnost i lični ugled, za koji je mislio da će uticati na rezultat referenduma.

Kameron: Izgubio uticaj u narodu

Foto: RAS SrbijaKameron: Izgubio uticaj u narodu

Pošto je toliko toga uložio da obezbedi fundamentalnu promenu u odnosu Velike Britanije i EU, bilo je neizbežno da će ustupci koje je činio prthodnih devet meseci pregovorajući biti odbačeni od strane euroskeptika u njegovoj stranci.

Rezultati referenduma su ipak posledica mnogo dubljeg problema. Kameron je stalno potencirao na tome da ni jednu opciju ne treba isključiti u slučaju ako ne dobije ono što želi, pokušavajući da ostvari cilj Velike Britanije da ostane na putu reformi za koje je verovao da su skromne u najboljem smislu i obećavajuće.

Tokom procesa, on se našao u suprotnosti sa mnogim konzervativcima koji se nikada nisu sasvim pomirili s njegovom odlukom napravi koaliciju posle izbora 2010. godine i kompromisima koje je pravio.

Nepodesan za pridobijanje laburističkih pristalica, premijer nije bio u stanju da ubedi dovoljno neodlučnih birača da mu daju podršku.

Laburistička partija nije uspela da ostvari kontakt sa glasačima

Kampanji pristalica koji su zagovarali ostanak u EU bili su neophodni glasovi simpatizera Laburističke partije da bi dobili referendum, a činjenica da nisu odigrali potez biće predmet dugog “posmrtnog” raskola unutar opozicije.

Devedeset procenata poslanika Laburističke partije je podržavalo ostanak u EU, ali su loše procenili raspoloženje svojih pristalica. Kada su shvatili da nešto nije u redu tokom kampanje, bilo je prekasno da se uradi bilo šta po tom pitanju.

Uprkos angažavanju “velikih faca” koje su govorile o prednostima ostanka u EU, kao što su Gordon Braun i Sadik Kan, kao i tvrdnji da će biti potrebna dalja kontrola imigracije, nije moglo mnogo da se učini da bi se glasači motivisali da glasaju za ostanak.

Iako je Alan Džonson vodeći laburista zadužen za kritiku, vrlo je verovatno da Džeremi Korbin snositi najveći deo krivice.

Kritičari su složni da je njegova mlaka podrška EU koja se provlačila kroz celu kampanju i njegov “vapaj za Evropom” jednostavno nisu animirali dovoljan broj glasača.

“Velike zverke”: Boris Džonson i Majkl Gouv

Oduvek smo znali da će dobar deo britanskih ministara podržati Bregzit, ali je kap koja je presudila bila porška Majkla Gouva, ministra pravde i Borisa Džonsona, predvodnika kampanje za napuštanje unije i bivšeg gradonačelnika Londona.

Boris Džonson

Foto: Tanjug/APBoris Džonson

Njih dvojica su vešto raspoređeni, Boris Džonson u ulozi vojnika pešadijca je prešao celu zemlju lobirajući za napuštanje unije, dok je Gouve preuzeo veliki teret pomažući u sastavljanju post-Bregzit manifesta i predstavljajući program opcije za odlazak u debatama na Bi-Bi-Siju i Skaj njuzu.

Ne treba zaboraviti ni Najdžela Faraža, oličenje evroskepticizma u Velikoj Britaniji, koji je takođe odigrao ključnu ulogu na terenu i motivisao pristalice njegove stranke i brojne druge da izađu na izbore.

Stariji glasači su glasali za izlazak

Iako će stručnjaci do detalja analizirati odziv birača u narednim danima i nedeljama, podaci govore u prilog da je većina starijih birača glasala za izlazak iz unije naročito na jugu, jugozapadu, Midlandsu i severoistoku.

Stariji glasači uglavnom su se izjašnjavali za odlazak

Foto: Tanjug/APStariji glasači uglavnom su se izjašnjavali za odlazak

Ljudi što su stariji imaju veću potrebu da izađu na glasanje. Tako je na izborima 2015. bilo 78 procenata glasača starijih od 65 godina, u poređenju sa 43 procenta starosti između 18 i 24 godine i 54 procenta od 25-34 godine starosti.

Istraživanje pokazuje da je podrška za Bregzit bila znatno veća među stanovništvom starosti 55 i više godina nego među mlađim starosnim grupama. Tri od svakih pet birača starijih od 65 godina rekli su da žele da odu.

I mlađi birači su takođe podržali Bregzit širom Engleske i Velsa. Veliki generacijski jaz koji je vidljiv na uzorku glasača je samo jedan od mnogih razloga zbog kojih je ova opcija pobedila na referendumu.

Evropa je za Britance uvek bila pomalo strana

Odnos Velike Britanije i Evrope nikada nije bio jednostavan, a ni statičan.

Bile su potrebne godine da se Britanci pridruže Evropskoj zajednici, a čak i tada, kada je poslednji put stavljen predlog na glasanje o pridruživanju 1975. godine mnogi su ga nevoljno podržali zbog ekonomskih razloga.

Odnosi EU i Velike Britanije su oduvek bili pomalo "zategnuti"

Foto: ReutersOdnosi EU i Velike Britanije su oduvek bili pomalo “zategnuti”

Većina glasača se u međuvremenu predomislila, a njihova ambivalentnost se pretvorila u otvoreno neprijateljstvo. Skepticizam prema EU postoji decenijama među političarima i u velikom delu britanskih medija.

Mlađe generacije generalno više zastupaju proevropske stavove, ali još ostaje da se vidi kako je izgledalo izjašnjavanje na referendumu po starosnim strukturama.

Prilično je jasno iz kampanje je da se glas da se napusti EU izjava o nacionalnom identitetu zemlje, a to definiše ekonomsku i političku budućnost Velike Britanije.

Izvor: blic.rs